Učitelju, gdje stanuješ? …
Stanujem u dnu tvoje duše i čekam da završiš sa svim svojim dnevnim obavezama i ostalim stvarima gdje provodiš svoje vrijeme i nađeš jedan trenutak za mene, makar jedan mali trenutak.
Čekam te da sam odlučiš što su tvoji prioriteti i kako ćeš ih rasporediti. Čekam te da uđeš u svoje srce i da vidiš što se sve tu s godinama skupljalo, koliko si stvari unutra potiskivao, koliko si povreda i rana unutra prigušio i pravio se da ništa nije bilo.
Stanujem u dnu tvoje duše i čekam da ponekad započneš razgovor sa mnom, ne samo nabrajajući naglas tekstove molitva koje si naučio, već razgovor dviju osoba koje se vole i koje mogu računati jedna na drugu.
Stanujem u dnu tvoje duše i vjerujem da ćeš jednoga dana učiniti velike stvari, imati snage biti čovjek za druge, dati drugima da se mogu osloniti na tebe kada im je teško, da će tvoj primjer postati inspiracija drugima da se promjene i povjeruju u mene.
Stanujem u dnu tvoje duše i pokušavam te naučiti da poštuješ sebe i svoje tijelo odbacujući one sve stvari koje ga nisu dostojne, te da shvatiš da pred ljudima ne prigibaš glavu već samo pred Bogom.
Stanujem u dnu tvoje duše da shvatiš da uvijek idem pred tobom i štitim te u trenucima kada si pod velikim pritiskom i kada posrćeš pred velikim problemima da znaš da sam ja već tu i čekam te da mi doneseš svoje breme da ga skinem.
Stanujem u dnu tvoje duše i pokušavam te naučiti da nikada ne zaboraviš da nije čovjek osamljen kada nema nikoga oko njega, već da je osamljen onda kada napusti onaj Božji glas u sebi i povede se za masom koja nikada ne ide u pravom pravcu.
Stanujem u dnu tvoje duše da te kao pravi učitelj poučim da pravi život počinje onda kada sve svoje, dobre i loše stvari, pobjede i poraze predaš Bogu znajući da jedino s njime možeš otkriti pravu puninu i smisao svoga života.
Tekst: Mario Žuvela
Izvor: /duhovnost.net/
/Misija FRAMOST/
